 |
| Икона светитеља Филарета новог исповедника, рад Владике Акакија |
Из писма
свештенику Гљебу Јакуњину
1/14.
април 1979.
Мили
у Христу оче Гљебе!
Са
пажњом и љубављу читамо многе текстове које сте Ви и Ваши пријатељи написали у
заштиту Православне Цркве, јер се појаве и ван граница Русије. Дубоко ценимо
Вашу усрдност и смелост у разобличавању различитих негативних појава у црквеном
животу који Вас окружује.
Вама
није потребна наша похвала: пошто чините подвиг исповедништва, подвргавајући се
различитим опасностима, Господ зна вредност Ваших напора и Сам ће Вам узвратити
по Вашим заслугама.
Схватамо
све тешкоће Вашег положаја и заједно са свим чедима прогоњене Руске Цркве
преживљавамо исту такву усамљеност у свету који нас окружује, но томе се не
чудимо јер нам је Сам Спаситељ прорекао: У свету ћете имати жалост (Јн.
16,33). Посебно то треба очекивати у данашњој епохи људске историје за коју је
карактеристично отпадништво.
Већ
више од пола века ми се обраћамо свету који нас окружује, трудећи се да
скренемо његову пажњу на несреће нашег народа и да упозоримо друге народе, како
и они не би постали жртве истих несрећа. Ретко наилазимо на позитиван одговор,
али због тога не посустајемо.
Уосталом,
дужност нам је да и Вама скренемо пажњу на нешто у чему се с Вама не слажемо.
Кад
човек преживљава тешке недаће, он је често спреман да се за помоћ обрати било
коме у свом окружењу, без обзира на то јесу ли исте вере или нису. Ово је
допустиво само када је реч о правним и материјалним питањима.